Postoji određen broj činjenica koje bi svako ko se odluči da postane vlasnik psa morao da ima na umu. Pas je, kao i čovek, živo biće koje funkcioniše na zakonima prirode, odnosno njenih bioloških i fizioloških mehanizama. Nije u pitanju igračka, mašina ili stvar koju svako može rastavljati, sastavljati ili odbaciti kada mu dosadi. Postoji jako veliki broj oboljenja od kojih oboljevaju psi. Neka od njih su laka za dijagnostiku i terapiju, neka znatno teža, a neka oboljenja su i smrtonosna.Veterinarska medicina je napravila ogroman napredak u pogledu sprečavanja pojave bolesti, pravovremene dijagnoze i uspešne terapije. Danas, praktično ne postoji bitna razlika u savremenoj opremi i tehnici između humane i veterinarske medicine.
Lečenje se zasniva na određenim principima i treba da ga sprovode oni koji su za to kvalifikovani i odgovorni.
Veterinar je jedina obrazovana i kvalifikovana osoba od koje vlasnik može i ima pravo da očekuje stručnu, pravovremenu i efikasnu medicinsku pomoć za njegovu životinju. Naravno, iskusni odgajivači, dreseri, vlasnici pasa sa dugogodišnjim iskustvom kao i kinolozi u mnogim situacujama mogu dati korisne savete,ali treba jasno povući granicu između medicinske pomoći, lečenja i saveta. Veoma je važno da vlasnik pravovremeno primeti promenu koja može ukazati na bolesno stanje. Kod velikog broja oboljenja na vreme započeta terapija jedino dovodi do uspeha.
Prilikom odlaska kod veterinara trebalo bi se pridržavati određenih pravila kako bi pomoć životinji bila adekvatna. Psi poseduju vlastiti način sporazumevanja i reagovanja koji veterinar i vlasnik životinje moraju prepoznati.
Za veterinara je od izuzetne važnosti objektivna i dovoljna količina podataka koje dobija od vlasnika prilikom kliničkog pregleda psa. Ovi anamnestički podaci moraju biti što potpuniji i verodostojniji.Vlasnik mora reći kada je prvi put primetio početne simptome, u kom intenzitetu, nakon čega su se ispoljili, u kakvom ambijentu životinja živi, da li je bila u kontaktu sa drugim jedinkama i da li su se slični simptomi pojavljivali ranije.Mora se ukazati na ranije bolesti i tretmane, postojanje alergija ili prethodno izvršene operativne zahvate. Vlasnik ne treba da procenjuje značajnost određenih podataka i da ih tako eventualno previdi budući da ovi podaci mogu biti od velike koristi veterinaru. Otvorena i iskrena komunikacija vlasnika i veterinara jedini je ispravan i siguran put za postavljanje tačne dijagnoze i terapije.
Za uspešno postavljanje dijagnoze pored anamneze i opšteg kliničkog pregleda često se mora pristupiti dodatnim specijalističkim ispitivanjima koja uključuju laboratorijske analize krvi, rendgenska snimanja, pregled ultrazvukom, EKG, endoskopiju, biopsiju određenog tkiva i dijagnostičke operativne zahvate.
Propisanu terapiju uglavnom sprovodi veterinar, pogotovo u prvim danima bolesti kada je ishod još neizvestan. Kada dođe do znatnog poboljšanja prostali deo terapije, kada su u pitanju lakše intervencije (davanje tableta, sirupa, mazanje masti ili krema i sl.), može sprovesti i vlasnik u dogovoru sa veterinarom. Treba istaći važnost poštovanja datih veterinarskih uputstava i protokola kako ne bi došlo do grešaka. Takođe, važno je odvesti psa na kontrolni pregled po završenoj terapiji da bi se preporučio pravilan tretman u periodu oporavka.